Cilj predavanja je da pomogne medicinskim sestrama u komunikaciji sa pacijentima u palijativnom zbrinjavanju. Da bi se razumela potreba za delotvornom komunikacijom u palijativnom zbrinjavanju neophodno je razumeti njenu važnost tokom palijativnog zbrinjavanja pacijenata. Važno je unapređenje umeća delotvorne komunikacije primenom komunikacionih veština, razumevanje ključnih prepreka za dobru komunikaciju i unapređenje veština komunikacija u teškim situacijama. Početak komunikacije je uspostavljanje odnosa sestra pacijent iako je komunikacija jedna od osnovnih društvenih veština ona u palijativnom zbrinjavanju predstavlja fundamentalnu veštinu. Zbog povećanog obima posla, glomazne dokumentacije komunikacija često trpi a kako je u komunikaciji ključan dijalog on nažalost izostaje. Komunikacija tako postaje loša i trpe obe strane. Medicinska sestra u komunikaciji sa pacijentom tokom palijativnog zbrinjavanja treba da ublaži, smanji osećaj napuštenosti i besmisla. Pružanjem psihološke podrške i razgovorom o patnjama, brigama pacijenta i porodice ponekom rečju a više slušanjem povećavmo i zadržavamo kvalitet života pacijenta. U komunikaciji se često razmenjuju teške informacije, pokreću teška osećanja kod pacijenata i porodice; smrt ostaje tabu tema što kod medicinske sestre može dovesti do osećaja nespremnosti za ovakvu komunikaciju. Unapređenjem veština komunikacija izbegavamo ovakva osećanja stičući osnove za dobro vođenje komunikacije. Komuikacija mora biti otvorena i iskrena, istraživanja su dokazala da otvorena komunikacija ne uništava nadu već pomaže pacjentima i porodici sticanje osećaja brige i razumevanja od strane medicinske sestre. Medicinska sestra mora da savlada određene veštine kako bi započela,podstakla i održavala jasnu, nedvosmislenu komunikaciju sa pacijentom i porodicom. Veštine se odnose na savladavanje faktora koji utiču na proces komunikacije, poznavanjem upravljanja verbalnim i neverbalnim procesima komunikacije. Shvatanje uticaja psihosocijalnih i kulturoloških faktora na proces komunikacije, prilagođavanje, individualizacija. Dobijanje/pružanje informacija su osnov planiranja zdravstvene nege fokusirajući se tako na akutne tegobe pacijenta. Dobro vođena komunikacija postaje kao lek. Prepoznavanje teških pacijenata je već veština sama za sebe, ne dozvoljavanje da nas takvi pacijenti izbace iz takta traženjem uzroka njihove uznemironosti već smo na putu da uspostavimo dobru komunikaciju. Tada ona postaje lek. Cilj delotvorne komunikacije je otkrivanje glavnih prolema pacijenta, kako on sagledava te probleme te uticaj fizičkih, emtivnih, socijalnih problema na njega i njegovu porodicu. Na kraju sledi rezimiranje stvari o kojima smo pričali i razgovor o onome što sledi kako bi pacijent imao jasan plan narednih koraka zbrinjavanja i plana medicinske nege. Komunikacija sa porodicom je važan deo sestriske brige o pacijentu uz poštovanje želja pacijenta. Treba izbegavati tajne dosluhe sa porodicom i rodbinom fokus našeg zbrinjavanja je ipak pacijent. Na kraju sledi vođenje sestrinske dokumentacije, beleženje svih bitnih informacija neophodnih za dalji tok nege.
Za uspeh dobre komunikacije medicinske sestre treba da savladaju veštine uspešne komunikacije, organizovati službu da ostane dovoljno vremena i prostora za pravu nedvosmislenu komunikaciju usmerenu na pružanje adekvatne nege i brige prema pacijentu i porodici pacijenta.
- Predavač: Maja Đorđijević