Palijativno zbrinjavanje se mora zasnivati na dobroj sveobuhvatnoj proceni pacijenata i njihovih realnih procena. Proces dobre procene ujedno predstavlja početak zdravstvene nege. Uvek postoji emocionalni odgovor na bolest i nastalu situaciju, medicinska sestra svojim znanjem i kompetentnošću mora sprovesti aktivnu i sveobuhvatnu procenu kako bi na najbolji mogući način sprovela adekvatnu zdravstvenu negu pacijenata u palijativnom zbrinjavanju. Sveobuhvatna procena uočava probleme koji izražavaju patnju pacijenata i usmerava negu u pravom pravcu sa ciljem smanjenja tegoba i povećanjem kvaliteta života pacijenata u palijativnom zbrinjavanju. Medicinska sestra mora da razume principe procene fizičkih simptoma i njihov uticaj na psihosocijalne i duhovne patnje pacijenata. Pacijentova očekivanja da mu se umanji patnja zahteva od medicinske sestre veštine iz oblasti planiranja zdravstvene nege. Medicinska sestra uočavanjem ključnog problema koordiniše timom uspostavlja i razvija odnos lekara i pacijenata i ostalih članova tima palijativnog zbrinjavanja, socijalni radnik, psiholog, duhovnik. Ublažavanje patnje i terapija bolesti moraju biti ravnopravne i moraju se sagledavati ravnomerno. Ako razumemo prirodu patnje onda uspešno pronalazimo i adekvatno medicinsko rešenje. Medicinska sestra mora da sluša, prihvata i analizira, nudi informacije i moguća rešenja, uključuje ostale članove tima palijativnog zbrinjavanja u podršku. Procena započinje prikupljanjem istorije bolesti, potom se bazira na analizi fizičkih simptoma, posmatraju se realne tegobe, bol, mučnina, dispnea, opstipacija, stanje kože i sluzokože. Potom se prelazi na utvrđivanje psiholoških, socijalnih i duhovnih potreba pacijenata. Medicinska sestra procenjuje sposobnost pacijenta na samoodlučivanje i mogućnost samonege. Procena bola kao jedno od najčešćih tegoba onkoloških pacijenata, smatra se da oko 70% onkoloških pacijenata trpi bol, spada u jednu od najvećih izazova u zbrinjavanju. Medicinska sestra korišćenjem specijalnih skala simptoma sa numeričkim skalama procenjuje nivo bola, dužinu trajanja, vreme javljanja. Te skale se zovu Edmonton ESAS skale . Na ovaj način uočavamo pravilnost uzimanja dosadašnje terapije bola i uključivanje lekara radi korekcije trenutne terapije bola. Isto tako se obavlja procena i ostalih tegoba koje se javljaju kod pacijenata sa uznapredovalom terminalnom bolešću u palijativnom zbrinjavanju. Pojava dispnene može ukazati na pogoršanje bolesti ili pojavu pridruženih bolesti ili biti uzrokovana direktnim uticajem tumora na tkivo. Praćena je pojačanom uznemirenošću pacijenata i porodice pa treba imati na umu i posledicu neregulisane terapije gušenja. Prisustvo opstipacije i njegovo regulisanje je takoše veliki izazov i prati dve trećine pacijenata u palijativnom zbrinjavanju. Medicinska sestra treba da uoči kada je ono posledica same bolesti, pojave nekih novih simptoma npr. hiperkalcemije, a kada posledica uzimanja terapije za smirivanje simptoma ili lečenja pridruženih bolesti. Od pravilne procene zavisi i plan zdravstvene nege. Medicinska sestra sve mora da evaluira i da uredno dokumentuje u sestrinskoj dokumentaciji. Važnost obrazovanja medicinske sestre u ovoj oblasti je važno kako bi se njene kompetencije povećale i kako bi se povećalo funkcionalno i brzo pružanje zdravstvene nege bez gubljenja dragocenog vremena.
- Predavač: Maja Đorđijević